Франачку државу створило је германско племе Франци. Они су заузели велики део западне Европе и на територији и основали су своју државу на територији данашње Француске и Италије. Франци су се истакли као савезници Римског царства у бици на Каталаунским пољима 451. године у којој су Хуни поражени. До пада Западног римског царства долази 476. године. Франачка војска бира за краља свог вођу Хлодовеха (481 - 511.г ) најхрабријег и најбољег ратника. Хлодовех је победио остатке римских трупа и проширио франачку власт на читаву Галију. Хлодовех је прихватио хришћанство и склопио чврст савез са црквом. Црква је подржавала власт Хлодовеха, који је оснивач династије Меровинга која је владала Франачком до средине VIII века. Хлодовеха прихватају и староседеоци, јер је црква учила да власт краља долази од Бога. То је допринело стапању староседелаца и Франака. Римски градови били су порушени и народ је живео углавном на селу и бавио се пољопривредом. Хлодовех је својим саборцима из ратничке дружине делио поседе земље, а заузврат очекивао верност. Тако је настао феудализам. Владар је давао земљишне поседе који су се звали феуди на коришћење, а заузврат је добијао подршку и војску за ратове. Меровинзи су сматрани непосредним потомцима германских богова. Владало је веровање да се снага Меровинга налази у њиховој коси, и зато они никако нису смели да је шишају. Хлодовехови синови наставили су да шире Франачку државу, међутим династија Меровинга је у VII почела да слаби. Државом владају такозвани "лењи" краљеви из династије Меровинга. Стварну власт тада су имали мајордоми (помоћници краљева и управници двора). Најзначајнији од ових мајордома био је Карло из породице Каролинга. Он је зауставио најезду Арабљана у бици код Поатјеа 732. године, и тако је његов положај још ојачао. Добио је надимак Мартел, што значи чекић.